For this project I had the chance to prepare interviews in collaboration with Mixmag Adria. I was responsible for researching the artists, establishing and exchanging the questions with them, writing down, editing or fully translating their answers, and then sharing the final materials including press kit photographies with the online magazine.
The interview series was initiated to promote international artists booked for a premier event series in Belgrade. The pieces blend authentic cultural journalism with targeted promotional storytelling to build hype and engage the local electronic music community.
SEV DAH: UVIJEK SAM SE VOLIO IGRATI
KONTRASTIMA U MUZICI
Malo je umetnika koji su uspeli da održe takav nivo integriteta kao što je to uradio Sev Dah. On je prava osoba da danas pričamo ne samo o klabingu, već o tome gde se seku muzika i politika. Dok se scena menja brzinom algoritma, Antonio je ostao veran mašinama i istoriji koja ga je oblikovala. Svi ga znamo i cenimo po tome što nije samo napravio ime, već je održao duh otpora koji je u tehnu danas potrebniji nego ikad. Od kultnih izdanja za Mote Evolver do najnovijih udara na K S R-u, on je ostao ‘tehno-proleter’ u punom smislu te reči. Danas ulazimo u duboku priču sa Sev Dahom.
M: Mi te pratimo već mnogo godina, pa znamo. Ali ajde da podsetimo i publiku: šta je Proletarijat i kako je nastao?
SD: Proletarijat je nastao kao moj neki lični pohod u boj protiv pravila kada su umjetnost i techno zvuk u pitanju. Činjenica je da, ako želiš da nametneš svoj zvuk i viziju široj publici, postoje pravila kojih se moraš pridržavati da bi tvoj zvuk bio prihvaćen od raznih izdavačkih kuća, pa mi je samim tim i stilsko uklapanje u njihovu priču generalno stvaralo blokadu u kreativnom procesu. Cijela poenta nastanka Proletarijata bila je ustvari žudnja za sopstvenom slobodom izražavanja u kreativnom smislu, gdje pravila ne postoje, igralište gdje sam postao sam svoj kreator pravila šta je dobro, a šta ne u muzičkom smislu. Jednostavno se nisam pronalazio u modernom zvuku i trendovima u to vrijeme, a ujedno mi je jako nedostajala nostalgija za zvukom koji je obilježio moje prve kontakte sa klubingom. Proletarijat za mene znači sloboda.
M: Koji je bio poslednji zvuk na koji si se sav naježio?
SD: Mnogo ima muzike koja me inspiriše, ali nekako osjećam da je taj „wow“ momenat sve rjeđi. Ne znam jesam li se zasitio ili su godine u istim okruženjima u pitanju, ali počeci klabinga su mi najupečatljiviji ostali jer mi je cijela okolina i taj svijet bio nov, što je i normalno. Još dodatno je upečatljiv doživljaj i osjećaj kada čuješ zvuk koji ti transformira percepciju vremena i prostora, a ne znaš ni ko je umjetnik ni kako doći do te trake, a internet nije dostupan. Opet, nije sve tako crno i tu i tamo ponovo doživim slične emocije kada me neko iznenadi kreativnošću i unikatnošću. Jedna od traka koja mi ovako mahinalno pada na pamet je italijanski artist Biemsix sa trakom Chemistry. Obožavam je i svaki put kada je pustim, vrati me u to avanturističko doba otkrivanja scene i muzike.
JELENA, SKRIVENI DRAGULJ NA REGIONALNOJ SCENI
Magla 8/16 je događaj koji će se odvijati 29. i 30.11., puna 24 sata, u dva beogradska kluba: Drugstore i Para. U Drugstoreu nastupa Ma Haiping, gost iz Kine, Filip Xavi i Lollipop Janosz, a u Para klubu rezidenti .ParagonParagon, Luka Jukić, Andria, Layzie i Katalina, pored dve dame koje će nastupiti u b2b varijanti: Berghain rezidentkinja DJ JakoJako i devojka iz Švajcarske s balkanskim korijenima, Jelena koja nam je odgovorila na nekoliko pitanja…
M: Šta po tebi čini da groove postane sexy?
J: Sam groove je seksi. Ne mislim da mu je išta dodatno potrebno. Dovoljno je samo da mu se prepustiš u pokretu, u plesu. Njegova privlačnost je baš u toj jednostavnosti.
M: Šta kao klaberka smatraš problemom, a šta mogućnošću?
J: Za mene je najveći problem i dalje prisutna stigmatizacija klabinga. Dakle ideja da se sve svodi na izbegavanje stvarnosti, drogiranje ili čekanje dropa. Najviše me frustrira kada ta predrasuda dolazi iz same scene. Važno je da se podsetimo zašto klubovi uopšte postoje. Ovi prostori su nastali jer su POC, kvir i druge marginalizovane zajednice imale potrebu za mestom gde mogu da se okupe, razmene iskustva i pronađu ljubav i prihvatanje u svetu koji ih je povređivao. Zajednica gradi snagu pojedinaca i ta istorija po mom mišljenju zaslužuje veliko poštovanje. A potencijal scene je ogroman. Klubovi imaju moć da pretvore osećaj isključenosti u osećaj pripadanja. Mogu biti istinski bezbedni prostori u kojima ljudi slobodno izražavaju sebe, leče se i bivaju viđeni takvi kakvi jesu. Ali to je moguće samo kada svi u prostoru aktivno doprinose toj energiji. Svako na svoj način doprinosi okruženju, brigom o sebi i drugima, svesnošću i jednostavnom ljubaznošću, da navedem samo nekoliko primera.
M: Na koji način kreiraš priču koju želiš da preneseš plesačima tokom tvog DJ-seta? Šta su emocije koje želiš da probudiš kroz tu priču?
J: Moj cilj je da oživim ono što me najdublje pokreće i inspiriše. Naravno uvek u skladu s tim u koliko sati puštam muziku. Sasvim mi je važno da prevedem svoju nameru u svaki trenutak seta. Želim da se ljudi osećaju bliže sebi, bar za jednu nijansu više nego inače. Kroz hipnotični zvuk i snažne, repetitivne ritmove pokušavam da stvorim trenutke u kojima ljudi spontano zažmure i dopuste da se tačno ta povezanost desi. Svesna sam da to ponekad može otvoriti prostor za ranjivost, pa mi je zato bitno da čitavo iskustvo izbalansiram dobrom dozom zabave, radosti i razigranosti. Tako mogu da održim visoku energiju i laganu atmosferu. Jer, na kraju, ne moramo sve shvatati previše ozbiljno! Tu smo da uživamo, da se dobro osećamo i da nam bude lepo.
M: Kako bi tvoja muzika izgledala kao osoba da se sada pojavi pred tobom?
J: Verovatno neko vilinsko biće sa krilima i magičnim štapićem, ali i s tetovažama i pirsinzima. Mešavina magije i edgy vibea. Haha.
M: Da li postoji neki ”disaster moment” koji si pretvorila u power move za pultom?
J: Tuga je verovatno jedna od najjačih ”disaster momenata” koje sam ikada ponela sa sobom za pult i naučila sam da je pretvorim u sreću mnogo puta. Kada se suočimo sa nekom vrstom gubitka ili tugom, ume da deluje skoro pa nemoguće napraviti dobar performance. Misli budu veoma teške, a srce negde daleko. Ali neverovatno kod elektronske muzike je njena moć da preobrati energiju. Ono što boli može da se pretvori u nešto što te podiže. To onda postane jedna divna razmena: ja usmerim ono što osećam u muziku, a publika odgovori pokretom, prisutnošću i oslobađanjem. I kroz tu interakciju nešto se preokrene u energiji. Posebno ove godine imala sam trenutke kada bih na nastup stigla potpuno slomljenog srca, a kući se vraćala sa ljubavlju u grudima. Muzika to može! Može da te izvede iz tame u svetlo, ako joj to dozvoliš.
STOJCHE: JOŠ SE UVEK DRŽIM SVOJIH TRADICIONALNIH METODA ”KOPANJA” MUZIKE
Stojche Cvetanovski je umetnik koji ume da te pogodi pravo u dušu sa dubokim dub i reggae zvukom, da bi te već u sledećem trenutku vratio na pod beskompromisnim Detroit technom. Produkcijom se bavi decenijama, a njegova ljubav prema vinilu je tolika da mu kolekcija ploča zauzima više mesta nego što bilo koja soba može da podnese. Iako je veliki deo svoje karijere proveo u Berlinu, a danas živi u Madridu, srce mu je i dalje neraskidivo vezano za rodnu Makedoniju. On nije samo DJ i producent, već čuvar onog pravog underground zvuka. Danas imamo čast da razgovaramo sa jednim od naših najozbiljnijih imena na elektronskoj sceni.
M: Sasvim slučajno pronašla sam tvoju Echowaves EP ploču u Hard Wax-u kao da si je namerno pustio ”ispod radara”. Razlikuje li se način na koji pristupaš svojim dub izdanjima u odnosu na techno?
S: Iskreno, nikada ne razmišljam unapred o tome kako da pristupim određenom albumu, ploči ili traci. Jednostavno se prepustim i pratim gde me trenutna inspiracija vodi. Ponekad na jednu ploču stavim potpuno različite stilove. To je i razlog zašto sam pokrenuo Tangible Assets: da bih uživao u potpunoj slobodi oko toga šta ću izbaciti. Moji uticaji su prilično široki, volim house muziku, electro, dub, reggae, soul, funk, ambient… Sve što mi muzički privuče pažnju utiče na mene na određeni način. ”Echowaves EP” nije bio izuzetak. Ta ploča je izašla za lejbl Andreja Puškareva. On mi je dugogodišnji prijatelj i delimo zajedničko interesovanje za dub techno i muziku sa određenom dubinom, ehoima i tape delay-evima. Tako da je sve došlo vrlo prirodno. Koliko znam, EP je dobio dobru podršku, tako da smo obojica prilično zadovoljni ishodom.
M: Danas se muzika izbacuje konstantnim ritmom i nikada nije bilo više podžanrova i artista. Misliš li da zbog toga imamo ”više istog”(more of the same) ili zapravo postoji veća raznovrsnost? U kom podžanru trenutno vidiš najveći, a u kom najmanji potencijal?
S: U pravu si, danas postoji toliko podžanrova i stilova elektronske muzike da ni sam nisam svestan svih njih. Da me neko pita da opišem ili definišem šta je to Hypnotic Techno, Groovy Techno ili Obscure House, ne bih znao gde su tačno stilske granice koje ih odvajaju od drugih žanrova. Hiperprodukcija i ogromna količina muzike koja izlazi su očigledni. Ja se uvek držim svojih tradicionalnih metoda “kopanja” muzike: Obilazim prodavnice ploča, pratim newsletter-e onlajn prodavnica i distributera, slušam preporuke prijatelja i kolega, dobijam promo materijale i slično. Zaista me ne zanima da li je neki žanr ili podžanr trenutno u trendu ili “vruća tema”. Kupiću ono što mi se svidi, i jako me raduje što ima toliko novih talentovanih artista koji nastavljaju da prave vrhunsku muziku. To je ono što mi je na kraju dana najbitnije.
M: Šta misliš o ”influenserizaciji” i elitizmu unutar klabinga? Kako u tom kontekstu gledaš na male klubove u poređenju sa velikim festivalima i gde više uživaš kao DJ, a gde kao posetilac?
S: Ako bih morao da biram, uvek bih izabrao klupsko okruženje. U klubovima malog i srednjeg kapaciteta obično pronalazim onaj pravi duh muzike koju volim. Ova kultura je s razlogom dobila ime ”klabing”. Zato je više nego važno da svi damo svoj doprinos očuvanju i podršci klupskoj sceni. Sve više klubova je pod pretnjom zatvaranja zbog ekonomskih problema, državnih politika i uspona velikih festivala koji direktno utiču na klubove i ugrožavaju njihovu egzistenciju. Srećom, još uvek imamo klubove koji su otporni na ove trendove, kao i festivale ograničenog kapaciteta koji posetiocima pružaju jedinstveno i intimno iskustvo. Za mene kao dj-ja, sve je u povezanosti sa publikom; ponekad ti određeni festivali pruže priliku da se povežeš sa ljudima baš kao da si u klubu. To je zaista prelepo iskustvo.
Jovana Rapaic 
Leave a comment